EKOLOGIJA MAJKA

 

Kao klinac i danas kao punoljetan, odrastao i malim dijelom pametan momak, volio sam planine, rijeke, jezera i slično. Gledao sam što više vremena da provedem u prirodi, ventram se na obližnje 'masive', da pecam ribe po Drini i Pivskom jezeru. Više sam u upecao guma, plastičnih i staklenih flaša pa do plastičnih vreća za smeće. To je izazivalo u meni bijes, jer sam pretežno išao bez ribe u kesi, ali sa vrećama punim smeća koje sam bacio u prvi kontejner i kantu za smeće.
 
     
 
 
 
 
     
      Tako jednog dana, šetam sa prijateljem Mlađenom veliki krug (krug preko željeznog i ovog JUŽNOG MOSTA SLOBODE, da ne bude zabune), došli smo do željeznog mosta, ide nama žena u susret sa crnom vrećom za smeće. Prođe ona pored nas ka mostu, ali okrenuo sam se gledajući ima li studa sa faxa da idu prema gradu, ali vidjeh tu istu ženu kako baca tu istu vreću, lagano, sa pola snage u Drinu, ali reko zaboli me neka stvar, nisam ja kao ona, njena stvar(moji roditelji su me učili, da trpim sve i svašta, i da ima ko će da se bavi time, i da se  ne miješam, tj da se ne bavim ničim, što bi iole pomoglo meni, nekom drugom ili mom gradu). 
 
      Drugu veče, šetamo kroz Donje polje, pored TOM-a, neke dvije džiberke šetaju, piju sok nepoznate marke. Kad su popile, bacile su ambalažu, šutirajući je lijevo desno, dok je nisu lansirale preko ulice na drugu stranu, ostavivši je na tom istom mjestu. Aj reko, igra im se fudbala, ali se pokazalo suprotno. Kanta za smeće je bila  2 metra od njih, nisu mogle da 'šutnu' tu, već su je šutnuli bogu iza nogu. Moj prijatelj i ja smo se samo pogledali, uz rečenicu, oprosti im GOSPODE, ne znaju šta čine.
 
     Treću veče, bagra 18-godišnjaka, šeta preko mosta na Ćehotini kod doma JNA, isto tako, lansirajući flaše 10 metara nizvodno, iako je flaša bila par metara od njih.
 
        Pitam se nekad, da li svi oni zajedno, tako u svojoj kući ili stanu bacaju smeće?! Svi oni će naći opravdanje, reći će šta ima veze, jedna flaša, manje više, svi bacaju, što ne bih i ja. Zamislite da 25 000 fočaka ili 7 milijardi ljudi na ovoj planeti baci po jednu flašu svaki dan u godini, na šta bi to ličilo. Ako ne želite pomoći, nemojte ni odmoći. 
       
       Učinimo bar nešto korisno za naš grad, ne budimo džiberi, koji će lomiti sijalice na banderama, pljuvati žvake po ulici i trotoaru, lomiti kante ,itd.  Ako ne želimo dobro našem gradu, prirodi, cijeloj planeti ne želimo onda ni sebi.  
   
Autor: MITAR MIRIĆ
Podijeli
comments

Omladinski pokret_FB

Brojač posjeta

Danas184
Juče714
Ove sedmice898
Ovog mjeseca12833
Ukupno1207572
utorak, 22 avgust 2017 07:23

Trenutno posjetilaca

Ko je na mreži: 81 gostiju i nema prijavljenih članova